Svijet Automobila - Srbija

Automobili na vodonik u senci hibrida

Otkada su hibridna i čisto električna vozila sa baterijama zaokupirala pažnju javnosti, vozila sa pogonom na vodonik pala su u treći plan. Ali to ne znači da istraživači ne rade na unapređivanju te tehnologije.

Juna 2008. kompanija „Honda” prikazala je svoj automobil FCX klariti na vodonični pogon, čiji je jedini uzgredni proizvod čista voda. Vodonik je najrasprostranjeniji element u svemiru i predstavlja beskonačan, prirodni izvor energije. Na žalost, taj gas je istovremeno veoma eksplozivan pa su za njegovo skladištenje potrebne stroge mere bezbednosti.

Grupa izraelskih naučnika usredsredila se upravo na taj problem i sada kaže da je pronašla način za bezbednije skladištenje vodonika.

„Čitav problem ima tri dela: proizvodnja vodonika, skladištenje vodonika i tehnologiju vodoničnih ćelija. Mi smo se usredsredili na problem skladištenja. Tvrdimo da je naš metod efikasniji od bilo kog drugog postojećeg”, kaže za „Glas Amerike” (VOA) Dan Eliezer, glavni naučnik kompanije „Si En limited”.

Umesto korišćenja teških čeličnih ili kompozitnih boca za gas pod pritiskom, ovaj metod koristi staklene kapilare, smeštene u cevčicu debljine slamke za limunadu. Naučnici kažu da bi sa vodonikom smeštenim u 11 hiljada ovakvih slamki, koje zauzimaju prostor upola manji od sadašnjih rezervoara za vodonik, prosečan automobil mogao da pređe 400 kilometara bez punjenja gorivom.

Ukratko, metod je sledeći. Pod ogromnim pritiskom od oko 250 atmosfera stakleni kapilari se, takoreći, natope vodonikom. Cevčica sada može da se poveže sa vodoničnom ćelijom. Kada se određeni deo cevčice zagreje ona počinje da ispušta vodonik koji prelazi u privremeni rezervoar - u ovom slučaju balon - a zatim u vodoničnu ćeliju gde se meša sa kiseonikom iz atmosfere i proizvodi struju za pokretanje motora.

Vodonični pogon posebno je pogodan za korišćenje u vozilima javnog saobraćaja. Evropska unija i 31 svetska firma zajednički su četiri godine testirali vodonične autobuse u deset gradova. Frits van Drunen je menadžer tog projekta u holandskom javnom saobraćaju GVB.

„Mi smo osnivači te grupe, u koji su uključeni gradovi širom sveta, kao što su Amsterdam, London i Hamburg. Svi smo uvereni da će u roku od pet godina postojati autobusi čija potrošnja po kilometru će koštati isto koliko i potrošnja dizel autobusa”, priča van Drunen.

Naravno, bez ikakvog zagađivanja vazduha.

Izraelski naučnici kažu da će kroz dve do pet godina razviti potpuno bezbedne rezervoare za vodonik koji će moći da se zamenjuju na pumpama za gorivo. Dok je primena ove tehnologije u putničkim automobilima još daleko od toga da bude svakodnevna, veliki gradovi jedva čekaju da se oslobode autobusa koji zagađuju vazduh.